КОЗЕ КОЈЕ ПЛЕТУ МРЕЖУ

Снажна, растегљива паукова мрежа је један од најјачих природних материјала, јачи и од челика. Теоретски, могла би имати широку употребу – од производње вештачких лигамената до конопаца за падобране. Само када бисмо још могли да је производимо у довољним количинама. Компанија Nexia Biotechnologies је објавила да има решење: козе које у свом млеку дају протеине паукове мреже!

Истраживачи су убацили тачно одређени ген паука у ДНК козе, на такав начин да она проиводи протеин одговоран за лучење мреже само у свом млеку. Ово „мрежасто млеко“ може бити искоришћено за производњу биочелика, материјала карактеристика сличних мрежи паука.

Ранији покушаји производње овог материјала су пропадали зато што је изузетно тешко створити дугачке протеинске ланце какви се налазе у природи. Техника „мрежастог млека“ функционише зато што је начин на који сисари производе млеко веома сличан начину на који паук ствара своју мрежу. Комерцијализација овог процеса има потенцијала да доста унапреди квалитете живота људи.



БРЗОРАСТУЋИ ЛОСОС

Генетски модификовани лосос компаније AquaBounty расте два пута брже него обични – слика приказује два лососа једнаке старости. Јасно је који је обичан, а код којег су људи умешали прсте. Научници кажу да ова риба има исти укус, боју и мирис као и обични лосос. Ипак, опречна су мишљења да ли је сигурно користити га у исхрани.

Генетски модификованом Атлантском лососу вештачким путем је додат хормон раста који он затим производи током целе године. Научници су успели да одрже хормон константно активним користећи ген једне врсте јегуље који су такође усадили у лососов геном. Тај хормон се понаша као активатор хормона раста.

Ако прође све законске процедуре, то ће бити први пут да је званично дозвољено да се животиње добијене генетским инжењерингом користе у људској исхрани. У САД риба чак не би морала ни да буде означена као генетски модификована, већ би се продавала као обичан лосос.



БАНАНЕ ВАКЦИНЕ

Постоје индиције да би се у догледној будућности људи могли вакцинисати против хепатитиса Б, колере и сличних болести просто узимањем залогаја банане. Научници су успешно креирали банане, кромпире, шаргарепе и дуван са карактеристикама вакцине, али кажу да су банане ипак најбоље “превозно средство” за лек.

Када се модификовани облик вируса убаци у младу банану, генетски материјал вируса брзо постаје део биљне ћелије. Упоредо са растом биљке, њене ћелије производе протеине вируса, али не оне заразне и опасне. Када људи поједу комад такве генетски модификоване банане, пуне вирусних протеина, њихов имуносистем почиње да ствара антитела за борбу против болести – баш као и традиционална вакцина.
Ако ништа друго, биће много мање суза кад будете водили децу на вакцинацију.



ЛЕКОВИТА ЈАЈА

Британски научници су генетским инжењерингом створили посебну врсту кокошака чија јаја производе супстанце за борбу против рака! Њима су у ДНК уграђени људски гени на такав начин да се људски протеини луче у беланце јајета, заједно са комплексним протеинима сличним лековима који се користе у лечењу рака коже.

Шта заправо садрже ова “лековита јаја”? Наиме, кокошке легу јаја у којима се формирају miR24 (микро РНК – прекурсор), молекул који има потенцијал за лечење малигних обољења и артритиса, људски интерферон b-1a, антивирусни лек који је сличан онима који се данас користе у лечењу мултипле склерозе. Звучи заиста лепо, време ће показати да ли ће ова метода имати озбиљнију примену у медицини.




БИЉКЕ УСИСИВАЧИ УГЉЕНИКА

Људи својим активностима годишње у атмосферу убаце око 9 гигатона угљеника, биљке су у стању да апсорбују око 5 гигатона. Неапсорбовани остатак игра велику улогу у појачавању ефекта стаклене баште и глобалног загревања. Зато научници раде на стварању генетски модификованих биљака чија би се способност упијања угљеника из спољашње средине довела до максимума.

Овај елемент може провести деценије складиштен у лишћу, гранама, семенима и цвећу биљака, док угљеник који се налази у корену тамо може провести векове. Истраживачи се надају да ће бити у стању да створе биљне јединке са великим коренским системима који ће бити у стању да упију угљеник и држе га под земљом, на сигурном.

Тренутно се највише ради на генетској модификацији снажног дрвећа са изузетно разгранатим коренским системима.



Неки од ових примера шта људска рука и људски ум могу да учине заиста звуче као научна фантасика. Неки не. Чињеница је да у времену у ком живимо ништа није немогуће. Сетимо се да је 1889. године, на Светској изложби на којој је свечано отворена и Ајфелова кула, један од говорника рекао да је свет достигао максимум свог технолошког развоја и да нема где даље да напредује. Неких 15-ак година касније браћа Орвил и Вилбур Рајт конструисали су први авион. О свему што је до данас откривено од те 1889. излишно је и причати. И ко после сме да каже шта је могуће, а шта не?

Једино око чега можемо да полемишемо када је ова тема, генетски инжењеринг, у питању јесте следеће: Имају ли људи право да се играју Бога? То је већ лични став. Можда и филозофско питање. У ком смеру ће човечанство кренути и да ли ће то бити исправна одлука – остаје да се види.




Текст преузет са https://www.agropress.org.rs/